A Travellerspoint blog

Umri muški (izlet u Rovinj)

A onda sam, posle 15 minuta gledanja dupeta golog.. tipa ispred sebe, konačno ugledao čistinu, ali i pored blagog zadovoljstva, nisam znao šta da mislim i šta da očekujem, jer civilizacija se još činila veoma dalekom

sunny 32 °C

Ah, taj Rovinj, da parafraziram čuvenu pesmu grupe Boni M. Od svih mesta koja sam obišao, mislim da je za Rovinj definitivno najteže napisati tekst, kao što je bilo najteže i montirati film. Zato se unapred izvinjavam ako tekst ne može da ponese oznaku PG13. ;) I definitivno ne očekujte klasičnu turističku priču, savete, ocene, muzeje. To bi bilo potpuno promašivanje poente ovoga grada. Naravno, to ne znači da u Rovinj ne možete da odete i kao klasičan turista i da se odlično provedete, uživajući u lepoti, gostoprimstvu, zilionima plaža i obilju zabave koje svima nudi i po kojima je poznat. Uostalom, to kako ćete vi da ga iskusite i doživite, zavisi isključivo od vas samih. Ali ako mu dozvolite da vam se prikaže onako kako on želi, bez cenzure, budite sigurni da više nikada nećete biti isti. A ko zna kakvi ćete da budete i posle čitanja ovog putopisa. Možda ipak da odustanete?

<< Premotavanje <<
Rovinj je godinama bio jedno od najpopularnijih odredišta srpskih turista. Mnogi su tamo imali i svoj apartman, stan ili kuću, a poslednjih godina opet mu se vraćamo. Šta to Rovinj čini tako neodoljivim? Posle svega što sam ja u njemu video i doživeo, u samo dva kratka, jednodnevna izleta, mogu da zaključim samo da je nemoguće izdvojiti tek jedan detalj. U pitanju je celokupno iskustvo, koje je zaista jedinstveno. Nekome će, možda, biti i loše ili ružno, ali sigurno će se složiti da je tako nešto teško naći negde drugde.

Pre svega, kako rekoh, u Rovinju sam bio dva puta. Prethodno nisam ništa čitao i proučavao, osim rasporeda parkinga (novopečeni vozač koji se opekao u Trstu), a oba puta sam išao kolima i nosio bajk (naravno), što će se pokaazati kao pun pogodak (ali i prokletstvo). Čak i ako niste stacionirani u Rijeci, kao ja letos, nego idete iz Beograda, do Rovinja imate dva putića. ;) Jedan vodi glavnom magistralom, kroz tunel Učka (nekada najduži u Hrvatskoj i Jugoslaviji, malo preko 5 km), pa izlazi na Istarski ipsilon, odnosno budući autoput koji treba da poveže veće gradove u Istri. Ne znam koji je rok za završetak svih radova, ali znam da je kompletna deonica do Rovinja letos bila potpuno besplatna! :) Naravno, autoput je odličan, a pritom i krivudav, zanimljiv, sa fantastičnim pogledom. Pogotovo na početku, u brdima. Autoput ne ulazi u sâm Rovinj, ali dovešće vas dovoljno blizu. Ovo je preporučena putanja, ali malo (više) nervira činjenica da se prolazak kroz tunel Učka plaća skoro 4 evra (dakle, 8 za oba smera), verovatno zato što nije vlasništvo države (neću sad o tome). Tunel je nekada bio spektakularan (kao klinac sam se provozao kroz njega kada je otvoren), po visokim standardima, a danas postoji i signal mobilne telefonije (provereno), ali dati 8 evra samo za tunel i to sa samo jednom rupom ipak je... Koja beše reč kad mislite da je nešto loše, a nećete da vređate domaćina...? Ah, da, dati 8 evra samo za tunel ipak je bezveze. ;) Osim toga, nije ni dovoljno.. avanturistički.

Zbog toga sam ja, u oba navrata, birao stari put, preko planine Učka, pa se sa druge strane priključivao na autoput, uz opasku „moja 4 evra videti nećete“. Nije u pitanju samo cena tunela, naravno, nego i želja da put bude što zanimljiviji. Uostalom, put kroz tunel jedva da je nešto brži (ako poštujete saobraćajna pravila), jer u oba slučaja u Rovinj stižete za oko sat i po (dok se uparkirate negde; imajte u vidu da beogradski siledžijski sistem ovde ne prolazi baš najbolje). Naravno, i posle Učke možete da idete starim putevima sve do Rovinja, prolazeći kroz neka od predivnih mesta u Istri. Ali ako idete na jednodnevni izlet, za obilaske nema vremena, a i... Jesam li pomenuo da je letos autoput bio besplatan? ;)

Rovinj_-_U..toput_1.jpg Rovinj_-_U..toput_2.jpg Rovinj_-_Autoput_2.jpg Rovinj_-_Autoput_4.jpg
Priključenje na autoput sa Učke; Pogled na trasu budućeg autoputa koji vodi ka Rovinju

Rovinj_-_Yeti.jpg Rovinj_-_R..autoput.jpg Rovinj_-_Parking.jpg Rovinj_-_Parking_Yeti.jpg
Sunce prija i njima; Najverniji saputnici na svakom putovanju; Parking u Rovinju; Jedan pomodreo, drugi prebledeo, samo Yeti kao kod kuće

Elem, prvi put sam išao bez mnogo informacija i bez bilo kakvih očekivanja. Stigao sasvim normalno, bez problema, rečenom rutom. Ušao u grad, malo išao pogrešnim smerom :) i onda, sasvim slučajno, nabasao na potpuno besplatan parking, na 5 minuta pešačenja od obale! Neverovatno. Ok, nije u pitanju pravi parking, vise zemljani teren, ali se koristi kao parking. Znate da je besplatan, jer su na sve strane naše tablice (mada ni Italijani i Francuzi nisu alergični na reč „besplatno“, ali mi čuvamo pare za provod). Na suncu je, ali ne smeta. A sve je to posledica terena u Rovinju koji se drastično razlikuje od Rijeke i istočne obale Istre – sve je ravno, prostora koliko hoćeš, pa se lako nađe neko mesto za kola. Posle raspakivanja, krenuli smo bajkovima do obale, pa onda prvo levo, ka marini, odnosno južnoj strani, uz ideju da obiđemo prvo jug, pa sever i odlučimo gde nam je lepše za kupanje. Ipak, možete da očekujete da vam se svi planovi poremete u trenutku kada se spustite do obale, jer će vas lepota i šarm ovog gradića jednostavno primoravati da mu se samo prepustite i zaboravite na planove.

90_Rovinj_-_C..obala_2.jpg Rovinj_-_C..obala_1.jpg Rovinj_-_Luka_2.jpg
Centar grada - marina i obala

large_Rovinj_-_L..anorama.jpg
Panorama istog dela

Istina, jedna od retkih mana Rovinja odmah je došla do izražaja – nedostatak javnih WC-a. Tek u marini smo naišli na prvu oznaku za WC, za koji se ispostavilo da je na karticu i raspoloživ isključivo gostima marine - jahtašima. Osim dela za invalide koji je dostupan svima. Ne, ne, bez obzira na dva velika točka, mi biciklisti još uvek ne ulazimo u kategoriju invalida. Ipak, sreća (u obliku ljubazne devojke) mi se nasmešila i omogućen mi je pristup nečemu što je teško opisati, a malo je reći da je u pitanju najbolji, najveći i najluksuzniji WC u kom sam ikada bio (kako li ovo glupo zvuči). U stvari, to i nije WC, to je kompleks sa hodnicima u kom, pored WC kabina, postoji i veliki broj kabina za tuširanje, prostora za sušenje i presvlačenje, itd. Prosto očekujete da nađete i bazen unutra. A sve je u tip-top stanju. Da mi neko ponudi takvu hotelsku sobu... (bio sam u hotelima sa 5*, ni sobe nisu bile kao ovaj WC). Nažalost, nadalje smo javni WC viđali tek sporadično.

Posle marine počinje ulica (bez automobila) koja ide uz samu obalu. Prizori su predivni, pogotovo fatastičan kontrast između borove šume, kamenih zidina, stenovite obale i mora u kom se šuma ogleda. Sama ulica je širine oko 5-6 metara, pa ima dovoljno prostora za sve. Parsto metara kasnije ulazi se u veliki park, odnosno šumovitu zonu koja i nema kraja i u kojoj se nalaze staze za bicikliste/pešake i kampovi. Postoji veći broj staza, može da se ide na sve strane, a sve su prvo sa šljunčanom, a kasnije i betonskom ili zemljanom podlogom. Osim toga, iako su staze zaista široke, pored njih ima još dovoljno dodatnog prostora, a čak i pešaci idu jedni iza drugih i niko nikom ne smeta. Šuma, sunce, more, staze, bajk... Šta više poželeti?

270_Rovinj_-_Staza_1.jpg Rovinj_-_Staza_2.jpg Rovinj_-_Staza_4.jpg 270_Rovinj_-_Staza_5.jpg 270_Rovinj_-_Staza_6.jpg
Bajk staza i šetalište kroz šumu

Uglavnom, posle nekoliko ogromnih kampova očigledno visoke kategorije, u kojima postoje i dodatni sadržaji, presekli smo put, pa se okolo vratili nazad. Ja sam obišao i zaista spektakularni Stari grad, a potom otišao i do jedne velike plaže u severnom delu, blizu još jednog od kampova i pristaništa za kruzere. Posle dužeg odmora i sendviča, završili smo dan i krenuli nazad do kola. „PLJAS“! To lupanje po čelu verovatno je odjeknulo u celoj Istri, jer sam tek tada shvatio da uopšte ne znam gde su kola, odnosno parking! :D Dakle, kad god parkirate negde po prvi put, obratite pažnju na neki orijentir. Znam da zvuči kao ono „proverite da li je kompjuter uključen u struju“, ali grad je zaista toliko impresivan da lako zaboravite na bitne stvari. Pritom se nekako osećate kao kod kuće, pa i ne obraćate pažnju. Ja sam, u ovom slučaju, imao mnogo više sreće no pameti, pa sam, vozeći bajk, sasvim slučajno naleteo direktno na kola. :) A u povratku sam, naravno, pojeo sopstvene reči i išao kroz tunel Učka, jer je uspon sa te strane još gori i definitivno ga ne preporučujem. Sve je puno izuzetno oštrih i nepreglednih krivina, a ravne deonice su mnogo kraće i strmije. Dakle, ipak su videli moja 4 evra. I to ne poslednja 4 evra.

Rovinj_-_More.jpg Rovinj_-_Kamp_2.jpg Rovinj_-_Dva_drveta.jpg Rovinj_-_Odmoriste.jpg
Detalji iz nekih od kampova

Hm... Verovatno imate osećaj da ovom putopisu iz Rovinja nešto debelo nedostaje i da ne opravdava najavu. Da, u pravu ste. To je zato što tada nismo imali na raspolaganju nikakav foto-aparat, čak ni na mobilnom (puna kartica), saputnik se uzjogunio i nije hteo da prati plan, a i prilično smo žurili (to je, nekako, lajt motiv u mojim putopisima) i nismo imali vremena za dublje upoznavanje Rovinja i okoline. A pod okolinom ne mislim samo na Valaltu, najveći nudistički kamp u širokom, širokom krugu. Dakle, kada sam se naoružao aparatom, kamerom i vremenom, usledio je novi odlazak u Rovinj i iskustvo koje.. pa, nisam očekivao. ;) Jeste li sigurni da nastavljate dalje?

90_Rovinj_-_U..i_staza.jpg Rovinj_-_Kameni_zid.jpg Rovinj_-_Kamp_1.jpg Rovinj_-_Uvala_4.jpg
Staza pored obale

>> Premotavanje >>
Ovoga puta sam napravio i bolji plan, poneo sam i notebook na koji ću da prebacim podatke sa kartice kada je popunim (16 GB se lako popuni kad se snima video), obezbedio sam dodatnu bateriju za kameru, USB punjač za kola, a na google maps video da u severnom delu, nešto dalje od plaže na kojoj sam bio, postoji šumska staza slična onoj na jugu (ne, ne, nije u Valalti, opet „krivo“). Na osnovu nekih slika na Gugl Rtu, dalo se zaključiti da se tu, povremeno, nađu i grupe nudista, ali to je u Rovinju isto što i trafika u Beogradu. Čak teško da ćete da vidite i oznake za nudističke plaže. Istina, ne postoje oznake ni za neke drugačije vrste plaža, što će da dovede i do glavnog zapleta ove priče. Sad, da li vam nedostatak oznaka smeta zato što te plaže ne možete tako lako da izbegnete ili zato što ne možete tako lako da ih nađete, ostavljam vama. ;)

Dakle, sada je sve bilo isplanirano mnogo detaljnije, a odlučio sam da ponesem i peškir i dodatni šorc, da posle plivanja mogu brzo da budem ponovo na bajku, da ne čekam da se šorc osuši, jer je plan bio prilično ambiciozan. Trebalo je da krenem oko 8-8:30, tamo budem do 10, pa krenem bajkom opet na jug, snimajući prvo samo kamerom, da ne zastajkujem zarad slikanja. Do 12 h da stignem bar do Barbarige i da pokušam da odem čak i do Pule ili barem Briona (kilometraža uopšte nije velika, a sve je ravno). Usput mogu da se kupam, a u povratku da snimam slike aparatom... Hehe, odličan plan, a u nastavku teksta moći ćete da vidite kako se ceo taj plan, pred mojim očima, lagano topio na suncu. Zbog čega? Znate one emisije Seconds from disaster na Diskaveriju? E, kao što ni kod pada ili eksplozije nekog aviona nikada nije bio problem u samo jednom detalju, nego čitavom spletu nekih okolnosti, tako je bilo i sa mojim planom. Kao da se prst sudbine umešao i na skoro komičan način dovodio do njemu željenih situacija, a da ja ništa nisam mogao da učinim, osim da se vežem i prepustim vožnji.

Pre svega, ujutru sam ustao nešto kasnije, da bih u Rovinju imao snage za ceo program. Onda je i jutarnje kupanje u moru (praktikovao svakog dana), trajalo nešto duže zbog veoma hladne vode. Pa onda tuširanje hladnom vodom (prija posle spavanja), pa doručak, pa klopa i stvari za put, provera svega i svačega, montiranje bajka (nije moglo da se obavi prethodnog dana), itd. Zbog svega toga, krenuo sam tek u 09:20, pa sam na onaj isti parking u Rovinju stigao tek oko 11. Pa skidanje bajka, pakovanje nosača, spremanje stvari... U tom trenutku sam odlučio da ipak ne ponesem ranac sa peškirom i dodatnim šorcem, jer bi mi kupanje samo oduzelo dodatno vreme. Prst sudbine, prst sudbine...

Konačno sam krenuo tek oko 11:15, zbog čega sam odmah udario malo jači tempo. Prošao sam sve fantastične delove puta i snimio ih, donekle menjajući putanju u odnosu na prethodni izlet (što je bila još jedna greška, jer sam naišao na kamenjar koji me je dodatno usporio). Potom kroz već poznate predele i kampove. Ovoga puta sam se držao puta što bliže obali (put se stalno račva na nekoliko strana). I to me je dovelo do prvog dela koji je prst sudbine izabrao u nastupu duhovitosti.

Rovinj_-_Uvala_1.jpg 270_Rovinj_-_Uvala_2.jpg 90_Rovinj_-_Uvala_3.jpg Rovinj_-_Uvala_9.jpg
Neke od uvala na koje se nailazi usput 1

270_Rovinj_-_Uvala_6.jpg Rovinj_-_Uvala_5.jpg Rovinj_-_Uvala_8.jpg 90_Rovinj_-_Uvala_7.jpg
Neke od uvala na koje se nailazi usput 2

large_Rovinj_-_U..orama_1.jpg
A ovako izgleda panorama jedne od najlepših uvala

Bred i Pita
Prolazeći kroz kampove, već sam primetio da staza, u nekom trenutku, obično postane mnogo uža i zađe u znatno šumovitiji deo. Prvo me nerviralo, jer se bajkom teže prolazi, a onda sam shvatio da su to nudistički delovi samih kampova (neki kampovi imaju i velike nudističke sekcije koje nisu izolovane)! A kako sam shvatio? Pa sumnjivo je kad odjednom počnete da nalećete na nudiste. Prvo mi je bilo neprijatno (da, da, gasio sam kameru, ne pitajte za snimak, sram vas bilo), ali sam onda shvatio da njih ič ne zanima, pa ni meni više nije smetalo. Jednostavno, pojava (obučenog) bicikliste u nudističkom kampu privlačila je manju pažnju od najlon kese koju vetar nanese. Naravno, pred sâm ulazak u šumicu, obično postoji neka tabla na kojoj piše FKK, ali su te table postavljene toliko nonšalantno, da se teško uočavaju i obaveštenja praktično i nema. No, kako rekoh, njima nije smetalo, pa se posle ni ja više nisam potresao. Tako sam prolazio kroz staze, kampove i šumice, grabeći napred u želji da priđem što bliže Brionima. Međutim, u svoj toj jurnjavi, više sam se i umarao i znojio i u jednom trenutku, posle više od sat vremena vožnje, definitivno sam morao da uskočim u more. Naravno, sad sam imao problem – nema peškira, nema rezervnog šorca, a nešto kasnije sam utvrdio da sam i naočare za plivanje ostavio u kolima! (so mi jako smeta očima) Dakle, to je značilo jednu od dve stvari: da mogu malo da se bućnem i osvežim (prvenstveno da rashladim mišiće nogu), ali onda moram da izgubim više od pola sata da se osušim, jer vožnja bajka sa mokrim šorcem nije tako prijatna kako bi mogla da zvuči. Naravno, postojala je i varijanta B, mada sam hteo da je izbegnem. A to je značilo da nađem neku od onih šumica i okupam se i ja kao nudista. Kako je duvao lagani povetarac, ja bih se osušio mnogo brže nego šorc i mogao bih brzo da nastavim dalje. Sad, ovde je bitna napomena da nikada nisam bio nudista, nisam bio na nudističkoj plaži i nisam nikada bio u toj priči, niti sam ikada pomislio na tako nešto, osim kad sam potpuno sâm. Tipično, valjda. Dakle, to nije nešto što bih tek tako napravio. Prst sudbine je to shvatio, pa sam u sred tih razmišljanja naišao na novu šumicu...

Pretpostavljam da prvi izlet na nudističku plažu svima izaziva istu neprijatnost. Prvo sam iz šumice izvirio na obalu. Nigde nikoga. Desno od tog mesta je bila plažica sa nudistima, levo odatle je bila velika plaža u okviru nudističkog kampa, ali kod mene nikoga. Mirno, tiho, opuštajuće. Kroz šumicu prolaze ljudi, ali niko ne zagleda. Obala predivna, voda apsolutno čista. Prosto očekujete da i morske sirene počnu da vas dozivaju. U daljini malo ostrvo, pored nekoliko jedrilica i čamaca, sunce greje... Čista idila. I dalje nisam bio siguran da to želim, ali sam shvatio da neću biti ni prvi ni poslednji, da neće svi u mene da gledaju i da nema u tome baš ničeg čudnog. A i inače mi je kupanje „na prirodno“ uvek bilo prijatnije. Uz to, u takvim situacijama obično se prisetim opaske iz filma Terminator – „In a hundred years, who’s gonna care“. :)

Rovinj_-_N..ka_levo.jpg Rovinj_-_N..a_desno.jpg
Nudistička plažica - pogled levo, pogled desno (između je ostrvce koje se ne vidi)

I tako se ja skinem i krenem u vodu i onda shvatim zašto ovde nema nikoga – stene uz more su bile toliko oštre, a pritom i plićak pun ježeva, da je ulazak u vodu bio pravo mučenje. Ne sumnjam da su tada svi sa okolnih plaža zaista gledali u mene, smejući se paćeniku koji nabada bose tabane po kamenim šiljcima, umesto da se kupa na plaži, k’o sav normalan svet (plažu sam izbegao da stvari i bajk ne dobiju noge dok sam ja u vodi, mada mislim da je to bila samo moja paranoja). Ipak, sve to nije poremetilo moju odlučnost, uskočio sam u vodu i tog trenutka je sve ostalo postalo nevažno. Voda je bila fantastična i okrepljujuća. Tek malko hladnija, da još više prija. No, ako je ulazak bio mučenje, izlazak je bila agonija, jer je trebalo ponovo gaziti po oštrom kamenju, a pritom izbeći silne ježeve koje sada nisam mogao samo da preskočim. To je još jedan od razloga za nošenje naočara (da vidim ježeve), ali one su ostale u kolima. Definitivno sam bio materijal za jutjub. Ipak, nekim čudom, uspeo sam da se dokopam obale bez bodlji i stao tako da povetarac ima najvise efekta. U cilju sušenja, naravno. U suštini, tako sam gledao na stranu na koju je trebalo dalje da idem.

Nedugo potom, iz šumice, na 10-15 m ispred mene, izbije neki matorac, u kupaćim gaćama. Kratko provrte glavom levo-desno i onda stade da bulji u mene. Vrlo čudna situacija, nisam baš Bred Pit, ne znam ni kako, ni da li da reagujem. Prvo sam pomislio da mu okrenem leđa, a onda rek’o budala će da pomisli da ga još i dozivam. Uostalom, baš me briga, ako mu se sviđa da blene u mene, neka blene (reći da samo nisam Bred Pit još uvek je veliki kompliment). I tako se ja sušim, a on i dalje blene. Sad mi već malo dosta, pa rek’o daj da mu nešto viknem, da ga pitam šta ’oće (to bi verovatno bila pogrešna formulacija). E, jes’, a na kom jeziku? Ovde sve vrvi od stranaca. Ako je stranac, a ja ga pitam nešto na srpskom, još ćemo da počnemo da se dovikujemo ili, ne daj bože, da dođe do mene „da se raspravimo“. A ako kažem nešto na engleskom, a on domaći (ili ne zna engleski), opet isto. Ako mu pokažem srednji prst... Majko mila, kako li bi on to protumačio! ;) Utom shvatim da je već prošlo i previše vremena za neku reakciju. I tako sam zaključio da ne postoji ništa pametno što bih mogao da uradim, osim da ga ignorišem i nastavim da se sušim. Odjednom, kao da je čuo moje misli, matorac se okrete i ode nazad u šumicu. Sad tek čovek ne zna šta da misli. Daleko od toga da sam homofob, ali ako još i dođe ovde do mene, „da osmotri iz blizine“, stvarno ima da ga nokautiram. No, ne pojavi se on, pa sam se nekako opet opustio i vratio laganom povetarcu, skoro ponosno razmišljajući kako ni Bred Pit ovako nešto sigurno nije doživeo.

Kad, ne lezi vraže, onom prstiću sudbine dosadno, valjda nije bio zadovoljan razvojem događaja. Odjednom jedna od jedrilica poče opasno da mi se približava sa pučine. Možda ne bi bilo ništa čudno, ali one dve plaže, sa leve i desne strane, su bile kao male uvale, odnosno „moj“ deo obale je bio isturen. Dakle, nema šanse da mi se samo pričinjava da ide na mene. Pritom su obe plaže bile lepe, šljunčane, sa suncem i hladovinom, a kod mene je bio samo kamenjar i nije bilo nikog drugog. Stojim ja i dalje, a jedrilica nastavlja da se približava, direktno ka meni. Iz nekog razloga, nisam uspeo da se ubedim da se prelepa i prebogata prestolonaslednica vrzma po nudističkim plažicama Rovinja i da sam baš ja čovek njenog života (s druge strane, kada je Bred Pit doživeo da ga jure jedrilicom?). Tako zaključim da je to opet neki matorac koji ne vidi dobro, kad zarad mene okreće jedrilicu i rizikuje nasukavanje, pa ipak počeh da proveravam koliko sam suv. A onda... Odjednom iz šumice, na potpuno istom mestu, opet iskače onaj prvi matorac i opet poče da bleji u mene! Naravno, mozak ovoga puta nije morao mnogo da se napreže i odmah je imao teoriju o tome šta je matorac mogao nekoliko minuta da radi u šumici, prethodno blenuvši u mene na nudističkoj plaži! I tu mi je puk’o film. Rek’o hvala na pažnji, a sad gosn Šumar upoznajte gosn Jedriličara, a ja ipak odoh dalje, pa makar i mokar! Srećom, ispostavilo se da sam bio dovoljno suv, obukoh se i nastavih dalje.

A kula od karata nastavila da se ruši...

large_Rovinj_-_U..orama_2.jpg
Usput ima još uvala...

270_Rovinj_-_U..ezaljka.jpg Rovinj_-_Plaza_1.jpg Rovinj_-_Stablo.jpg Rovinj_-_K.._i_Luna.jpg
Neke od plaža

Aj hev a plin tu iskejp
Nedugo posle toga, dođoh do još jednog velikog kampa (poslednji u nizu) i zastadoh ispred supermarketa. Srećom, to je jedna od prodavnica iz lanca Konzum i, iako ima više cene nego u Rijeci, one su daleko od standardno naduvanih cena u prodavnicama po kampovima. Kupih sok, izađoh napolje i uzeh GPS, da mi potvrdi ono što sam već znao. Džaba sve. Već je bilo oko 13 h, a ja sam bio na barem 15-20 minuta od Barbarige u kojoj je trebalo da budem do 12. Čak i da mogu fizički da ispedalam do Pule i nazad, biće prekasno. Osim toga, znao sam da odatle više nema puta uz obalu, nego mora da se izađe na glavnu magistralu, na kojoj je gužva, mora da se pazi, ide se sporije, itd. Nije bilo druge nego da dignem ruke od Pule, vratim se nazad i usput još slikam. Zaobilazeći šumice gde je moguće. Pa do kola, da prebacim podatke, ručam i onda snimim predivni Stari grad i centar Rovinja, pa na sever, da nađem one staze sa Gugla. Začudo, prvi deo novog plana je prošao bez greške. Sada sam već i znao napamet gde su kola, uslikao sam fotke, prebacio podatke, zamenio bateriju u kameri, jeo i spremio se za nastavak. Na Šumara i Jedriličara sam već bio zaboravio.

Rovinj_-_S.._gore_1.jpg 90_Rovinj_-_S.._gore_2.jpg 90_Rovinj_-_S.._gore_4.jpg Rovinj_-_S.._gore_3.jpg
Na putu do vrha starog grada

Rovinj_-_S..stina_3.jpg Rovinj_-_S..ionik_1.jpg Rovinj_-_S..e_zivot.jpg
Čistina; Stari svetionik i okolina; "Život uvek nađe put" (Park iz doba jure)

I onda centar i Stari grad, uz penjanje do vrha. Stari grad je na uzvišenju, a na vrhu je crkva sa predivnim pogledom ne samo na grad nego i na ceo predeo. Pored nje je i prepoznatljiva kula koju nemam ni na jednoj jedinoj slici sa vrha, ne pitajte kako (hehe, možda tako što imam sliku neke turistkinje...). Zanimiljvo je da centar grada ima nekoliko trgova koji su prilično veliki, a kamene kuće ne samo što kreiraju fantastičnu atmosferu, nego u njima ljudi i dalje normalno žive, odnsono kuće se ne koriste samo kao galerije i suvenirnice ili kafići i restorani, što nisam očekivao.

Rovinj_-_S..stina_1.jpg Rovinj_-_S.._gore_5.jpg Rovinj_-_Crkva_1.jpg Rovinj_-_Crkva_plato.jpg
Put do vrha, crkva i plato ispred

Rovinj_-_C..ogled_1.jpg Rovinj_-_C..ogled_3.jpg Rovinj_-_C..ogled_5.jpg
Pogled sa vrha

Osim toga, gore sam išao ulicom koja kruži kao spirala do samog vrha, a usput se prolazi pored raznobojnih starinskih kuća. Sa leve strane se, između kuća, povremeno pojavljuje praznina koja je iskorišćena za kafić, restoran ili prosto vidikovac, uz pogled na more! Atmosferu dodatno pojačava činjenica da je „ulica“ popločana starim kamenom, a sve je besprekorno čisto. Pritom niko i ne primećuje da sam na biciklu, ovde je to najnormalnija stvar, masovno ih koriste i sami Rovinjani. Praktično je nemoguće naći sliku iz grada na kojoj nema bicikla. Odjednom, zgrade sa leve strane potpuno nestaju i puca pogled na čitavu obalu i okolna mala ostrva (do kojih, nažalost, nisam stigao). Sa desne strane ostaje samo brdo i kameni zid, pa tako do vrha. Crkva me nije mnogo zanimala, ali pogled je zaista fantastičan i vredan penjanja. Pritom ne mislim samo na onu turistkinju. ;)

Rovinj_-_S.._rupa_1.jpg Rovinj_-_S.._rupa_3.jpg Rovinj_-_S.._rupa_4.jpg 90_Rovinj_-_S.._rupa_5.jpg
"Rupe" između zgrada na putu do vrha

A nazad dole možete jednim od nekoliko različitih puteva koji svi vode između starih kamenih kuća. Malo malo, pa vidite nekoga kako sedi i ruča ili pije kafu ispred kuće ili na terasi, a turisti se vrzmaju na sve strane. Koliko god vremena da provedete lutajući starim gradom, sigurno je da vam neće biti dosadno. Atmosfera je takva da mi je više puta došlo da zastanem između kuća i pridružim se domaćinima. U odmoru ili razgovoru.

270_Rovinj_-_Stari_grad_1.jpg 270_Rovinj_-_S..grad_14.jpg 270_Rovinj_-_Stari_grad_3.jpg 90_Rovinj_-_Stari_grad_4.jpg 270_Rovinj_-_Stari_grad_6.jpg
Spuštanje kroz stari grad 1

Rovinj_-_Stari_grad_5.jpg Rovinj_-_S..grad_15.jpg Rovinj_-_S..grad_17.jpg Rovinj_-_S..grad_19.jpg
Spuštanje kroz stari grad 2

90_Rovinj_-_Stari_grad_7.jpg 270_Rovinj_-_Stari_grad_8.jpg 90_Rovinj_-_Stari_grad_9.jpg 90_Rovinj_-_S..grad_10.jpg 90_Rovinj_-_S..grad_11.jpg
Spuštanje kroz stari grad 3

Ipak, vratio sam se dole, još malo snimao kamerom, pa ponovo u krug, ali ovoga puta nisam išao skroz gore, nego sam se sličnom spiralom spustio na drugu stranu i izašao tačno na malu pijacu. A pijaca je delovala kao iz bajke i definitivno je treba obići. Nije zatvorena, ali ima nadstrešnicu, sve je veoma uredno i čisto, sve tezge su bile pažljivo popunjene, a bogatstvo mirisa i, naročito, boja je neverovatno. Ipak, ne očekujte da ćete ovde nešto i da kupite. Ne, ne, ova pijaca ne služi za to. Ono što mi je ostalo u (bolnom) sećanju jeste da je belo grožđe (ogromnih, čvrstih zrna, verovatno uvoz iz Italije) koštalo 40 kuna za kilogram. Nije ni bitno koliko je to evra, lakše bih uhvatio 40 živih kuna u nekoj šumi, ali reći ću da je to bilo 5,5 evra! Kilo grožđa!? Samo 2-3 dana pre toga bio sam u Trstu i isto takvo grožđe platio 1,5 evro, a tek nešto skuplje je bilo na riječkoj pijaci. Ova scena u Rovinju me podsetila na početak devedesetih i sankcije, kada je robna kuća Beteks, na Banovom brdu u Beogradu, dobila nalog od direktora da izmisle neke nenormalne cene, da ne bi ostali bez robe u rafovima (nova nije mogla da se dobije). Pa je jedan običan sapun koštao 5 maraka, a plate su bile 2-3 marke. :) No, pijacu u Rovinju definitivno treba obići.

Rovinj_-_S..okolo_1.jpg 90_Rovinj_-_S..okolo_2.jpg 90_Rovinj_-_S..okolo_4.jpg 90_Rovinj_-_S..okolo_5.jpg Rovinj_-_S..okolo_3.jpg
Spuštanje na drugu stranu grada 1

Rovinj_-_Pijaca_1.jpg Rovinj_-_Pijaca_2.jpg Rovinj_-_Pijaca_3.jpg Rovinj_-_S..okolo_6.jpg
Pijaca za Marsovce - uredno, šareno i astronomsko; Pletenica; Skriveni biser

Odatle sam, konačno, krenuo na severnu stranu, prolazeći prelepom dugačkom ulicom sa zilion „kineskih“ radnjica (sa standardnim škartom), pored pristaništa za kruzere. Sada se nisam zadržavao na plaži na kojoj sam bio prethodnog puta, nego sam odmah nastavio dalje. Samo sam primetio da je neki matorac, na livadi (služi kao plaža) koja uopšte nije nudistička i gde se masovno kupaju i deca iz obližnjeg kampa, razvukao svoj ligeštul i uživa u suncu bez trunke odeće na sebi i, očigledno, bez trunke griže savesti. I bez žalbi ostalih posetilaca plaže. Par sati ranije, to bi mi možda i bilo čudno, sada više ne. Ovo je Rovinj.

270_Rovinj_-_S..sever_1.jpg Rovinj_-_S..sever_2.jpg 1Rovinj_-_D..ri_grad.jpg Rovinj_-_D..ri_grad.jpg
Obala kod pijace i pogled na stari grad sa severne strane

Rovinj_-_D..zni_tok.jpg Rovinj_-_D..a_kafic.jpg Rovinj_-_D.._kruzer.jpg Rovinj_-_D.._Kinezi.jpg
Turistkinja; Kafić; Restoran i kruzer;Ulica uz obalu, sa "kineskim" radnjicama

Nažalost, put kojim sam mislio da idem, uz obalu, nije bio pristupačan, jer ceo šumarak pripada nekoj bolnici. Zbog toga sam morao da idem skroz okolo glavnom cestom, pre nego što sam našao neki puteljak za silazak do obale. Usput sam našao i prodavnicu u kojoj nisu imali omiljeni ledeni čaj sa ukusom limuna, pa sam uzeo breskvu koju sam platio samo 10 kuna (~150 din), što je za Rovinj izuzetno jeftino (u Rijeci bi koštao oko 7-7,5, odnosno do 1 e). Uložio sam prigovor što nemaju sa ukusom limuna, što ih je veoma potreslo i prebacilo na defcon 2. (naravno da je sve bilo samo zezanje) Elem, onda sam se kroz šumu spustio opet do obale (preko nekog kamenjara) i našao solidnu stazu. Delovalo je da nije za bajk, ali niko se nije otvoreno bunio, a naleteo sam i na jedan mlađi par na biciklima. „Zajedno smo jači“ pomislih, pa nastavih sa njima dalje, sve dok skoro ne udarismo u žičanu ogradu na sred puta i znak da je dalje zabranjeno. Mladi i naivni su se snuždili i krenuli gore, ka udaljenoj glavnoj ulici, a ja sam primetio da ograda može da se zaobiđe uz minimum truda, pa sam to i učinio. U stvari nisam, da ne bude da sam napravio neki prekršaj, nego sam se volšebno našao sa druge strane ograde, uopšte se ne sećam kako. Onda sam shvatio i da ograda pripada još jednom kampu (Valdaliso, nastavlja se u resort Amarin), ali nijedan drugi nije imao takve mere separaisanja. Čudno. Nastavio sam laganom vožnjom, priželjkujući samo da stignem do staze kroz šumu viđene na Guglu. Tako sam prošao i kamp i resort i u jednom trenutku konačno sišao sa popločane staze na zemljani put. Ovo je obećavalo!

Rovinj_-_S.._livada.jpg Rovinj_-_Sever.jpg
Plaža/livada na severnoj strani i pogled na Rovinj sa.. zanimljivog mesta

Što sam više odmicao, to je put delovao lepše, i pored parkiranih automobila na koje sam nailazio i jednog polu-kafića (kako biste vi nazvali drvenu baraku koja služi pivo?). Staza je bila odlična, mada ne ide uz samu obalu. Ambijent takođe, sa dosta ljudi, i samo sam grabio napred. Odjednom, staza se naglo završava, odnosno šumarak tu nije prokrčen. Postoji jedan uski prolaz, ali na Google Maps je staza išla polukružno i nije nigde imala prekid. Uz komentar „ah, šta zna Gugl“, odlučih da se probijem kroz prolaz, sigurno se staza posle toga nastavlja.

A prst sudbine...

Noć pripada ljubavnicima
Kako sam krenuo kroz prolaz, tako se pojavio jedan, pa onda još nekoliko – „nudista“. Nešto mi je odmah bilo čudno, ali nisam obratio pažnju. Rekao sam sebi da nisam nikakav –fob i da ću sve što mi Rovinj servira da prihvatim kao što prihvataju i svi drugi. Samo sam ponovo isključio kameru na bajku i nastavio dalje. Prst sudbine se sigurno i sada smeška prisećajući se svega, u stilu „hteo si da upoznaš Rovinj, pa evo, upoznaj ga“! Posle tog prolaza, šumarak je bio proređeniji i u stvari je više ličio na gomilu lijana (koje je nemoguće pokidati), sa malo mladog drveća i visokog šiblja sa vrlo nezgodnim trnjem. Postojala je neka vrsta utabane stazice koja kao da je vodila na sve strane. Umesto da odmah odustanem, ja sam mislio samo na to kako ću sigurno da izađem nazad na stazu i da uživam u vožnji koju je Gugl obećao. Kada li smo počeli slepo da verujemo Internetu...?

Primetio sam usput da rečeni šumarak ima najveću gustinu upotrebljenih kondoma na svetu, ali me ni to nije nateralo da se vratim. Pa bilo je „po’ bela dana“. A možda je i plima nanela posle nekog brodoloma... ;) Onda sam primetio da u šumici ima likova koji su nekako čudno zamišljeni i zagledani u plažu i more, ali sam opet nastavio dalje, misleći „možda su neki umetnici“. Naravno, ubrzo sam shvatio da su to sve „nudisti“ (objasniću navodnike, ko još ne može da pogodi) koji su sedeli u šumici i malo se igrali sami sa sobom (eto zašto navodnici). Ako činjenica da tako mirno sede i kuliraju u šumici, sa svojom zanimacijom, nije bila dovoljno čudna i to u šumarku kroz koji se vidi cela okolina na barem 50 metara (nije gusto rastinje), očekivao bih bar da se nekako „prikriju“ kad neko nailazi, u stilu „fiju-fi ja se samo sklonio od sunca“. Ali ne. Ne samo da nisu prekidali svoju igru, nego ni na koji način nisu pokazali da me primećuju. A sigurno nisam mogao da ih iznenadim, jer sam stalno zapinjao za šiblje, psovao, čupao korenje, vukao bajk koji zvekeće i čuo sam se na kilometar. Dakle, ne baš kao Duh koji hoda, više kao Mister Bin. Ali ne, oni kao u (3D) bioskopu, omađijani. A uskoro ću da shvatim i zbog čega, odnosno koji se „film“ prikazuje.

Provlačim se ja tako, ne smetaju oni meni kad ne smetam ja njima, idem dalje kroz šiblje koje me sve više nervira. U jednom trenutku više nemam izbora, moram da izađem na samu plažu i da nastavim po kamenjaru, nadajući se da malo dalje mogu konačno da izađem na neku normalnu stazu. I, kad sam izašao na plažu, sve mi je bilo jasno. Pokušaću da budem što manje slikovit. Obala, na kojoj sam očekivao da povremeno zateknem neku grupu opuštenih nudista, bila je KRCATA ne nudistima, nego golim manijacima (objasniću), obavezno starijih od 40 godina. Nigde ni jedne jedine žene na vidiku. I onda sam shvatio i šta mi je od početka bilo čudno – skoro svi su bili obrijani, recimo 99,9%. I svi su značajno pogledavali jedni u druge, da ne kažem blejali (pogleda prikovanog „ne baš u visini očiju“), držeći se, pritom, na distanci. Da naglasim, bilo ih je NA STOTINE. Na jedno 5 km od grada. Još se videla crkva na vrhu brda, a i ceo stari grad. Ni kapetanu kruzera u luci verovatno ne bi bio potreban neki jak dvogled da „dobaci“ do plaže.

Opet, rekoh sebi baš me briga, nemam ništa sa njima, idem ja dalje. A verovatno su oni mene gledali u mnogo većem zbunu i čuđenju, jer sam se odjednom pojavio u šorcu i majici, sve vucarajući bajk sa sobom! Ah, sad mi je još i smešno, mora da sam im delovao k’o Marsovac, valjda nikad to nisu doživeli u tom delu grada. Možda je neko pomislio i da je skrivena kamera (a mogla je i da bude ;)). Uglavnom, nastavim ja plažom i uspem opet da zađem u ono šiblje i onda shvatim i da oni koji tamo sede i igraju se.. nečega.. u stvari zaista i jesu u nekom svom bioskopu - samo gledaju prizor na plaži i ne trepću. Hm, možda je „pozorište“ bolji izraz, jer se radnja odvija uživo... S tom razlikom da glumci i gledaoci ovde povremeno menjaju uloge. U tom trenutku provalim i da jednog istog lika srećem već treći put, a zapamtio sam ga po tome što je, pored mene, jedini bio obučen. No, nije ništa pokušavao, pa me bilo baš briga i nastavio sam dalje. Još par puta sam morao da izađem na plažu i da se vraćam u šiblje, kilometri su prolazili, a staze (i žena) nigde. Već sam praktično i zaboravio na nju, hteo sam samo da se vratim nazad na neku stazu i u civilizaciju. U jednom trenutku, provlačeći se kroz jebeno šiblje (možda „jebeno“ nije dobar izbor reči u toj šumi), čak sam opičio glavom u jednu deblju granu toliko jako da sam se skoro onesvestio. Ne smem ni da pomišljam šta bi mi se dogodilo u tom slučaju. Setih se stihova koje peva Bon Jovi – „sećaš se kad smo izgubili ključeve, a ti si izgubila mnogo više na zadnjem sedištu“. Nedugo posle toga, opet sam morao da izađem skoro na samu plažu, a pred njom je, u šumarku, bio primetno veći broj.. gledalaca u bioskopu. Očigledno, glavna sala. Verovatno „Elton Džon“. Taj film do tada nisam gledao i nadam se da neću opet ;), a radilo se o tome da ljudi na samoj plaži nisu samo blejali ili se igrali sa sobom, nego su se.. igrali i međusobno, prava (inter)akcija. I to razne vrste igara koje su im, očigledno, bile veoma uzbudljive (ili naporne), jer su nekako ostajali bez daha. Oni su delovali srećno, gledaoci u bioskopu takođe, ja sam odlučio da što manje smetam i što brže se sklonim. Kasnije ću da saznam i koji je „film“ ovde bio u pitanju.

Dakle, nastavih ja opet dalje, provlačih se kroz to šiblje, već se pitajući šta me još čeka, šta mi je sve ovo trebalo i da li sam ja normalan. No, setih se da Autostoperski vodič savetuje „bez panike“, pa samo nastavih, odlučan da pobedim prst sudbine. Posle nekog vremena, ponovo stižem do dela gde se ne može dalje, nego na plažu. Kad, na sred prolaza stoji onaj jedini obučeni lik (kako li je stigao pre mene ostaće mi večna misterija) i kaže na „tarzan“ engleskom da ne može dole. Meni već pun.. kofer svega, izgubio silno vreme, nisam se pošteno ni vozio, ni kupao i video sam krugove na koje ni Dante nije naleteo. Već razmišljam da prosto uklonim lika sa puta, pa makar morao da uklonim i ostalih 10.000 manijaka („jer noć pripada ljubavnicima“). A on, kao da je shvatio šta ga čeka, objasni da nije to zbog njega, ne brani mi on, nego kad se izađe na plažu, ima još oko 20 metara, pa onda nema dalje, morao bih jedno 50 metara da plivam! Već poče mrak da mi pada na oči. Dobro, pitam ga ja, „kako onda da izađem iz ovog košmara nazad na glavnu stazu, na mesto gde sam ranije bio?“, a on kaže „you can check out any time you like, but you can never leave“! ;) Ne, šalim se, rekao je nešto još gore: „Moraš skroz nazad istim putem, pored Svingerske plaže“! Dakle, tako se zvao onaj „film“ – Svingerska plaža! Pritom je bio zbunjen mojim očigledno zblanutim izrazom lica, koji je posledica njegove totalne nonšalantnosti, kao da je to najnormalniji.. film i da ga ionako gledaju i deca u školi (možda i gledaju, ovo je Rovinj, ne bi me čudilo da osnovci u taj bioskop idu na časove likovnog). Utom iza njega nailazi neki „nudista“ i pita da li poznajem devojku dole i to pita na hrvatskom; ne znam da li je provalio da nisam stranac ili nije znao engleski. Mene više ništa ne zanima, rek’ o samo tražim izlaz iz ove ludnice. A i devojka na toj plaži, how yes no.

Vozi gospodin Dejzi
I tu dolazi do zanimljive situacije. On mi prvo potvrdi da stvarno moram da idem skroz nazad, a onda mi ponudi da mi on bude vodič, zna put. Hmm... Naravno, par sati ranije to bih glat odbio (par sati ranije ne bih ni došao dovde). Ali sad me više stvarno ništa nije čudilo. Naučio sam da prihvatim sve i sva i da ne obraćam uopšte pažnju. Uostalom, bio sam više nego sposoban da se odbranim od sto takvih, zlu ne trebalo, a uvek postoji mogućnost da je čovek sasvim normalan i iskren i da će stvarno da me odvede nazad. Pa ni ja ne zaskačem devojke na ulici, a ni u šumici. A može da mi uštedi poprilično vremena i živaca. I tako ja pristadoh i krenuh sa njim otvorenog uma, otvorenih očiju i zatvorenih leđa. ;) Naravno, kako je on bio vodič, to je značilo da je morao da ide napred, a ja sam, da ne bih zapeo i slomio vrat na onim lijanama (ili se onesvestio), morao da gledam ispred sebe. A kako smo išli blago uzbrdo, to je značilo da praktično gledam u njegovo cenjeno golo dupe. No, neprijatnost je kratko trajala, jer mi je mozak samo šapnuo: „bolje nego da on gleda u tvoje“. (često ja tako ćaskam sa mozgom, ima zanimljiv pogled na svet) Vodič me je uveravao da je strejt, ali meni je već bilo potpuno svejedno. Shvatio sam da sam u Rovinju. Uostalom, šta me briga, bitno je samo da li me vodi u civilizaciju ili.. dublje u bioskop.

Odjednom, u par navrata, on poče da skreće sa puta, kao da traži nešto po šipražju. Ja više ništa i ne pitam, a on mi objasni da proverava da nema neke jadne vezane devojke! Kaže često se dešava da nađe tako neku strankinju vezanu u grmlju! Strašno. A onda reče i da, navodno, mnogi „nudisti“ dovedu na plažu neku devojku, da zavede tipa koji im se sviđa (valjda strejt likove prepoznaju po tome što nisu obrijani?), pa kad se tip naloži na devojku, ovaj ga zaskoči iz grmlja! Eto, svašta čovek nauči kad skrene desno kod Albukerkija. Ja nisam mnogo pričao, šta čovek da kaže na sve to? Odjednom sam upao u svet koji nisam mogao ni da zamislim. Htedoh ja da pitam koji bi to od onih 10.000 glumaca na plaži i gledalaca u šumici bio uopšte zainteresovan za vezane devojke (pa u Parku iz doba jure nisu tiranosaurusu dali zelenu salatu, nego kozu). Tim pre što imaju toliki izbor na plaži. Ali već mi je odavno bilo jasno – ili prihvataš, ili ne prihvataš, nemaš šta da pitaš.

I tako stižem do uvoda ove priče – posle petnaestak minuta njegovog dupeta, konačno sam ugledao čistinu, mada su osećanja bila izmešana, jer se civilizacija zaista još uvek činila veoma dalekom. Na kraju, ispostavilo se da je čovek bio sasvim korektan, a možda i iskren. Doveo me je nazad skroz do staze i to putem na kom je bilo mnogo manje šiblja (i gledalaca), a usput se ponašao sasvim normalno, kao da šetamo u parku. A i teme za razgovor su njemu sigurno bile sasvim uobičajene. Nismo našli nijednu vezanu devojku, mada noć još nije ni počinjala. ;) Tek onda je primetio kameru na bajku (do tada je bio okrenut leđima, je l’) i bio jako zainteresovan da li može da se koristi za snimanje.. školskog programa. Objasnivši još da ima prijatelja koji se time bavi (baš me čudi). Bio je jako zainteresovan i da li mogu da mu preporučim neke devojke iz Beograda koje bi bile dobre.. voditeljke i još je hteo da me vodi kod tog prijatelja u Pulu! Iz nekog razloga, nije me privuklo. Zahvalio sam mu na pomoći (i sad sam mu zahvalan, čovek mi je stvarno pomogao i bio savršeno korektan) i krenuo nazad ka gradu. Usput sam sreo dvojicu Rusa i jednu Ukrajinku na biciklima, koji su tražili Limski kanal. „Sestro, pedalaj nazad u gorod i ne osvrći se, kakav te crni Limski kanal spopao“! I stvarno sam ih poterao nazad. :) Da ne slušam sutradan u vestima kako je nađena vezana strankinja u šiblju... Onda sam svratio i do one prodavnice i ukorio ih što i dalje nemaju ledeni čaj sa ukusom limuna. Po povratku u grad, usnimio sam još malo, usput otkrio da sam sve vreme promašivao ulicu sa glavnim radnjama i suvenirnicama (Karera), još malo uslikao i onda se uputio ka kolima. Bilo je već prilično kasno, ja sam bio umoran i morao sam da propustim feštu koja se spremala u centru grada. Ne sumnjam da se samo nekoliko kilometara severnije pripremala još jedna, „malo“ drugačija fešta...

U povratku sam uspeo da napravim još par snimaka zalaska sunca podno Učke i ponovo se uputio na tunel, jer je stari put posebno nezgodan noću. „Zar se nisi zarekao da tvoja 4 evra videti neće“? Prihvati ili ne prihvati, nemaš šta da pitaš. ;)

Rovinj_-_Nazad_put_1.jpg Rovinj_-_Nazad_put_2.jpg Rovinj_-_Autoput_5.jpg Rovinj_-_Autoput_6.jpg
Povratak i zalazak sunca podno Učke

Zaključak
Sve u svemu, šta reći za Rovinj? Pre svega, u pitanju je jedan zaista poseban grad, potpuno drugačiji od bilo čega. S jedne strane, grad je apsolutno predivan i obavezno ga treba posetiti. A možete dobrano da ga obiđete i u samo jednom danu, bar na biciklu. Uz to ima i bogatu turističku i kulturnu ponudu, skoro svakodnevne (svakovečernje) koncerte u gradu (ja sam bio u septembru, kad svi već rade i deca idu u školu), predivne uvale i plaže, kao i ogroman broj kafića i restorana na prosto savršenoj lokaciji (o cenama ne bih). Rovinj vam nudi sve, bez ikakvog pritiska da vam se nešto svidi, bez ikakvih svojih „favorita“. Vi birate. Staze kojima mogu da se voze bajkovi (ali i da se šeta) su možda i najbolje kojima sam se ikada vozio (ja sam XC vozač, ljubitelji DH verovatno ne bi bili toliko oduševljeni). Cela obala je predivna, more fantastično, uvale prosto neverovatne, ljudi i kompletna atmosfera opušteni. Takođe, Rovinj je i grad sa ubedljivo najboljim odnosnom prema biciklistima. Ne samo da vas nigde ne gledaju čudno, nego bih verovatno mogao i u crkvu da uđem na bajku. Kroz prozor. A isto pravilo važi i za sve ostale ljude. Kao što sam napisao i u filmu, u Rovinju imate osećaj kao da vas niko ne bi čudno pogledao ni da imate četiri glave i šest nogu. Tamo je sve normalno i svi su dobrodošli. A svi mogu i da se smeste, jer kapaciteta ima u izobilju, uglavnom u privatnom smeštaju i kampovima (imaju i montažne kućice, da ne vukljate kamp kućicu ili šator).

Rovinj_-_M..listi_2.jpg Rovinj_-_T..artmani.jpg
Neki novi klinci - svi za jednog, važno da se vozimo; Tipična kuća sa apartmanima (novogradnja)

Kao jedine mane mogao bih da pomenem stvarno visoke cene, jer mi je ipak bilo malo tužno da se ova lepota tako eksploatiše. Zbog toga ceo grad dobija i neki veštački ukus. Takođe, mislim da bi sve vrste plaža trebalo da budu jasno obeležene. Da se zna gde je bioskop. ;) I da bi usput, na stazama i šetalištima, trebalo da postoji više dodatnih sadržaja, odnosno uređenih terena za neki sport i sprava kao u Košutnjaku, za vežbanje snage i spretnosti. A i više toaleta ne bi škodilo. Moj propust je što nisam potražio neke Rovinjane na CS-u, da provedem malo vremena i u druženju i ćaskanju sa lokalcima. To ostaje za sledeći put.

S druge strane, Rovinj sigurno nije za svakoga. Koliko god mislite da ste tolerantni, slobodoumni i spremni na sve, Rovinj će naći načina da vas testira do krajnjih granica. Ne sa željom da vas porazi, nego sa željom da vam proširi vidike. Ako popustite, neće vam se svideti. Ali ako prihvatite šalu prsta sudbine, shvatićete da ste u Rovinju potpuno slobodni i to slobodni da budete ono što jeste, a opet, i ono što želite da budete ili kako želite da vas drugi vide. Njima je svejedno. To nipošto ne znači da morate da im se pridružite ;), samo da nema potrebe za bilo kakvim pretvaranjem, sakrivanjem ili izbegavanjem, jer će svi uvek da vas prihvate. Sve dok i vi prihvatate njih i ne pokušavate da budete „bolji“ od drugih, jer toga ovde nema. Tako možete i da vozite bajk kroz nudističku plažu, možete da se provlačite kroz.. bioskop, da uđete u WC sa kontrolom pristupa ili da šetate gradom i otkrivate sve ono u čemu godinama tiho uživa i jahta Luna, Romana Abramoviča. Shvatićete i koliko ste i sami postali tolerantniji i slobodniji, koliko ste postali deo sveta i da sve različitosti koje postoje nisu tu da bi nas odbile, nego upravo da bi nam ponudile opšte bogatstvo znanja, iskustva i kulture. Koliko god ih ne razumeli ili im se čak i protivili. A ja i dalje mislim da onakav bioskop i onakav film na javnoj plaži nisu primereni, bez obzira na to da li je film sa glumcima, glumicama ili mešano. Ali upravo to i jeste suština – nismo svi isti, ali to ne znači da smo jedni ispravni, a drugi sa greškom. Ako to ne shvatimo, znači da nismo odmakli dalje od plemena koja su se međusobno klala zato što su jedni verovali u samo jednog boga, a drugi u više njih (dok su treći bili u pravu ;)). A pogledajte samo kakvo su nam kulturno, naučno i drugo blago ostavili i jedni i drugi (i treći).

Možda nisam bio spreman za Rovinj, možda sam samo mislio da nisam. Ali sada znam da sam spreman za bilo koje mesto, bilo koje ljude i bilo koju kulturu, tradiciju i običaje. I želim što više da ih upoznam. Ne da bih nekoga osuđivao ili mu se čudio, nego da bih svoju biblioteku dopunio još jednom knjigom. Možda je upravo to najbolji način i da upoznam samog sebe i shvatim ko sam, u stvari, ja.

Ah, taj Rovinj! :)


Evo još malo slika Rovinja (ostatak pogledajte u galeriji):
Rovinj_-_C..fontana.jpg Rovinj_-_Centar_hotel.jpg Rovinj_-_C..kafic_1.jpg Rovinj_-_C..kafic_2.jpg
Centralni trg i fontana; Hotel na trgu; Kafići na obali

Rovinj_-_C..moderna.jpg Rovinj_-_C.._zgrada.jpg Rovinj_-_C..i_trg_2.jpg Rovinj_-_S..grad_21.jpg
Moderna u klasicizmu; Lučka kapetanija Pula; Mali trg; Kafić u starom gradu


270_Rovinj_-_C..grada_1.jpg 270_Rovinj_-_C..grada_2.jpg 270_Rovinj_-_C..a_ulica.jpg 270_Rovinj_-_C..__izlaz.jpg 90_Rovinj_-_S..grad_20.jpg
Ugaone zgrade u centru; Ulica Karera - Knez Mihajlova u rovinjskom stilu; Sedmougaona krstionica Sv. Trojstva (13. vek); Detalj iz starog grada

90_Rovinj_-_S..grad_12.jpg 90_Rovinj_-_S..grad_13.jpg 90_Rovinj_-_Stari_grad_2.jpg 270_Rovinj_-_S..grad_16.jpg 90_Rovinj_-_S..grad_18.jpg
Još malo starog grada

270_Rovinj_-_S..grad_22.jpg 90_Rovinj_-_S..d_maske.jpg 90_Rovinj_-_Centar_nebo.jpg
Tipične uske uličice starog grada; Zanimljive maske; Ne odoleh boji neba :)



Za kraj, pogledajte i film koji prati i donekle dopunjuje izlet i utiske (naravno, samo jednim delom):

Posted by srdjanIcanic 07.05.2012 05:39 Archived in Croatia Tagged summer adriatic bicycle bike cycling istria mtb rovinj istra rovigno

Email this entryFacebookStumbleUponRedditDel.icio.usIloho

Table of contents

Comments

Slike su divne. Nekako mi deluje da su svi u nekom "svom posebnom specificnom bioskopskom raspolozenju" i da u gradu nema vise od 10-ak "normalnih" - sta li tek rade nocu?

Sto se tice teksta, misljenja sam da ne bi trebao neke stvari da toliko detaljises
(koga je briga sto je neko "mozda" buljio,blenuo ili zverao u tebe? Mozda je covek ocekivao goste sa jedrilice,a ti si bas nasao mesto gde da se namestis ko od majke rodjen).

U ostalom, zasto je to ("buljenje", "nicim izazvan iznenadni napad jedrilice" (sasvim sam siguran da bi se jedrilica lose provela jer ti imas Black belt. Zar nisam u pravu? ;) ), potraga za "vezanom" devojkom zacinjenu "buljenjem" u neciju pozadinu... ) bitno za putopis o nekom gradu, mestu ...?

Imam utisak, da je poveliki deo ovog teksta vise za neke blogove sa "specificno posebnom bioskopskom tematikom".

Ukoliko si,pak, ovaj putopis pisao za ljude sa "posebnim interaktivnim bioskopskim potrebama" onda zanemari pasuse 2,3 i 4.

Sto se tice Rovinja, ove godine mi nije u planu da ga posetim, a posle ovog teksta uopste mi nece biti zao ako ga uopste i ne posetim.

08.05.2012 by b

Putopisi mogu da budu uopšteni, turistički, kakvi se viđaju na televiziji. Međutim, ovo je moj lični putopis i smatram da on treba da bude upravo odraz mog iskustva, a ne brošura. Dakle, nije mi cilj da prodam neki aranžman, nego da ispričam kako sam i zbog čega negde išao, šta mi se tamo dešavalo i kako sam ja lično to doživeo. A raznim ljudima će razne stvari biti (ne)zanimljive i (ne)bitne.

Delovi koji se tebi nisu svideli, po meni su jako bitni, jer dočaravaju upravo činjenicu da drugde nije sve kao kod kuće, da postoje mnoge razlike i iskustva koja je teško i zamisliti. Ali, smatram da je upravo to dovelo i do značajnog razvoja ideje slobode i tolerancije u mojoj glavi, što je i najveća vrednost mog izleta u Rovinj. Naravno, za mene lično, jer je ovo lični putopis.

I žao mi je ako samo jedno (tuđe) iskustvo može toliko negativno da utiče na tvoju odluku da posetiš neko mesto. Naročito tako fantastičan grad kakav je Rovinj.

08.05.2012 by srdjanIcanic

Zanimljivo :)
U Rovinju sam bio par puta, zaista je divan grad. Hvala na podsecanju!
A za ostatak tvoje avanture, pa sta reci :D Neki pisu o dedama i babama koje srecu po planinama ili o raznim likovima u kojekakvim situacijama, tako da i ovakva dogodovstina treba da nadje svoje mesto u putopisu :) hahahah, stvarno neverovatno! Zvuci kao scena za neki potpuno pervertido film ali iz zone sumraka :)

09.05.2012 by Zmaj

@Zmaj
Nema na čemu. :) Ma ja sam ti, prosto, magnet za čudne doživljaje. U narednih desetak dana treba da postavim i putopis za Krk (išao par dana posle Rovinja), tek to je bilo neverovatno. A opet se ništa ne bi desilo da nisam imao bajk. Dakle, eto recepta za sumanuta iskustva. :)

09.05.2012 by srdjanIcanic

Ovaj putopis nije onaj standardni i baš zato je zanimljiv. Kao što si rekao, to je jedno tvoje iskustvo i tvoj doživljaj. Ako ikoga treba "okriviti", onda su to "oni" :)

11.06.2012 by Grenada

Comments on this blog entry are now closed to non-Travellerspoint members. You can still leave a comment if you are a member of Travellerspoint.

Enter your Travellerspoint login details below

( What's this? )

If you aren't a member of Travellerspoint yet, you can join for free.

Join Travellerspoint